Академија медицинских наука

Прошло је већ 30 година како је на 90. редовној Скупштини Српског лекарског друштва 15. децембра 1976. године донета одлука о оснивању Медицинске академије Српског лекарског друштва.

Овој одлуци претходио је избор прво радне групе, а затим Иницијативног одбора у саставу: проф. др Драгомир Младеновић, проф. др Никола Мађановић, проф. др Константин Бранкован, проф. др Петар Драча, проф. др Петар Стефановић, проф. др Мирослав Старчевић, проф. др Радослав Живић, проф. др Изедин Османи, доц. др Зора Радујков, др Владимир Чањи и прим. др Драгољуб Урошевић. Одбор је изабран 9. новембра 1975. године на седници Управног одбора СЛД-а.

Идеја о оснивању Медицинске академије постоји већ од 1972. године. За њу су се залагали многи истакнути чланови Српског лекарског друштва, а посебно проф. др Петар Стефановић, прво секретар, а затим председник Српског лекарског друштва. Ову идеју је подржао и Савез лекарских друштава Југославије који је својим писмом Друштву 10. Х 1974. исказао жељу де се размотри могућност оснивања Академије.

У образложењу одлуке о оснивању Медицинске академије наводи се да се то чини ''ради развоја медицинског научног рада и других делатности и који су од трајне вредности за здравствено стање и здравствену заштиту народа'' Ова одлука је од историјског значаја за развој Српског лекарског друштва, које је већ тада било веома развијено са десетинама специјалистичких секција, које су деловале у оквирима и на задацима унапређења струке, подизања нивоа заштите која се пружа грађанима.

Оснивање Академије настаје после више од 104 године постојања Српског лекарског друштва. У Друштву је препозната потреба да се подстиче не само стручни него и научни рад, да се подрже стручна и фундаментална истражиавања у свим подручјима медицине и тако допринесе развоју медицинске науке и медицинске мисли. Медицинска академија би имала и веома важну улогу у подстицању усавршавања научних и стручних медицинских радника.. Она би учествовала у научним пројектима, а посебно оним који су од битног интереса за развој и унапређење здравственог стања народа. Академија има задатак да издаје публикације својих чланова и зборнике са научних скупова.

Прве чланове Академије, изабрала је Скупштина СЛД-а на основу предлога Иницијативног одбора са образложењем за сваког кандидата посебно. Били су то угледни и афирмисани лекари који су испуњавали високе критеријуме који су прописани Статутарном одлуком о оснивању Академије. Изабрано је укупно 108 чланова. Поред њих сви лекари чланови САНУ постају и чланови Медицинске академије ако то желе.

За председника Председништва Академије изабран је проф. др Бранко Радуловић, за потпредседнике: проф. др Драгомир Младеновић, проф. др Константин Бранкован, проф. др Манојло Будисављевић и проф. др Милосав Старчевић.

За генералног секретара је изабран проф. др Никола Мађановић.

Већ после 4 месеца, 26. априла 1977. године одржана је прва скупштина Медицинске академије. На овој Скупштини усвојена су Правила о раду Академије. Академија је допуњена са још четири члана, који грешком нису изабрани на Скупштини СЛД, у децембру 1976. године.

Председништво Академије, на седници одржаној 27. јула 1977. године изабрало је чланове три новоформиране научне групе: -Научна група за превентивну медиицну
-Научна групa за интерну медицину
-Хируршка научна група

Доношењем ових одлука стекли су се сви потребни услови за почетак рада Академије.Треба и овом приликом нaгласити да је Српско лекарско друштво као матица на себе преузело бригу о финансирању Академије. Та је одлука омогућила да Академија интензивира своју активност и крене путем успешног развоја.

На почетку рада Академије било је неопходно да се утврди научни профил, метод и садржај научног рада, начин избора чланова Академије, као и њихов број. Тада је утврђено да је оптимално да број чланова Академије износи највише 1% од свих лекара и стоматолога у Србији. Такав став се одржао до данас. Посебно је исказана жеља за сарадњом са САНУ, односно њеним Одељењем медицинских наука. То је значајно подигло углед Медицинске академије СЛД. У напорима за афирмисање Академије у почетку је било недоумица и лутања.

Прво стручно предавање у Академији одржано је децембра 1977. године. Предавање је одржала проф. др Вера Мудрић са Инфективне клинике Медицинског факултета у Новом Саду.

Формирањем научних група чији чланови су у већини били наставници медицинских факултета у Београду, Новом Саду, Приштини и Крагујевцу, остварена је стручна сарадња са свим овим факултетима, као и са Стоматолошким факултетом у Београду. Истичемо и успешну сарадњу са Војномедицинском академијом у Београду и другим здрваственим институцијама.

У циљу успешнијег рада формирано је Научно веће Академије са задатком да унапређује научну делатност у оквиру читаве Академије. Своје седнице одржава најчешће са Председништвом Академије. Чланови Научног већа се бирају на Изборној скупштини Академије, када и чланови Председништва, а затим се конституише и бира председника и потпредседника.

Од свог оснивања Академија активно сарађује у организацији, утврђивању и обради тема Конгреса лекара Србије у Врњачкој Бањи и та се сарадња остварује и данас.

Сардња са Медицинском академијом Хрватске резултирала је заједничким научним скупом одржаном у Дубровнику октобра 1989, који је био посвећен гинеколошким болестима у трећем животном добу жена. У име Медицинске академије Српског лекарског друштва суорганизатор је био проф. др Војин Шуловић.

У складу с развојем Академије, 2000. године промењено је име Медицинске академије у Академија медицинских наука, што је регулисано Статутом Српског лекарског друштва који је регистрован код надлежних државних органа 12. јуна 2000. године.

Основна активност Академије у току тридесетогодишње научне делатности била је преко научних скупова и предавања чланова Академије.

Организатор научног скупа је по правилу члан Академије, али су својим прилозима на скупу учествовали и други компетентни научни радници, најчешће млађи, који су на тај начин истицали и свој однос према Академији и жељу да постану њени чланови.

Теме и организаторе научних скупова предлажу научне групе Академије, а годишњи план усвајају Председништво и Научно веће. Из тога је произашла веома широка заступљеност свих грана медицинске струке и науке.

Укупно је организовано 260 научних скупова, симпозијума и округлих столова са више од 1500 предавача. Одржано је преко 50 појединих научних предавања чланова Академије из земље и иностранства. Треба напоменути да су сви ови скупови били одлично посећени, не само од чланова Академије, него и од многих лекара и стоматолога, посебно млађих. Посебно истичемо добру посећеност научних скупова које су органозовали стоматолози.

Научни скупови су организовани и у огранцима Академије.

У Нишу су само у 2005. години орагнизована 3 научна и 2 стручна скупа посвећена новинама и актуелним проблемима у медицинској струци и науци.

Изузетну активност је остварио огарнак у Новом Саду. Неки од научних скупова овог огранка организовани су у Новом Саду, неки у Суботици, док је известан број стручних скупова одржан и у другим већим местима: Сремска Митровица, Панчево, Врбас, Вршац и другим.

Од 1984. године организују се приступна предавања новоизабраних чланова Академије. Одржано је преко 150 предавања која су била актуелна и на високом научном и стручном нивоу. Од 2005. године приступна предавања се штампају у Српском архиву као посебан суплемент овог угледног часописа. На тај начин ова предавања остају доступна свим леакрима и стоматолозима.

У жељи да се максимално отвори, да се приближи и инкорпорира у друштво остварена је сарадња са Задужбином Илије Коларца, па је од 2001. године одржано 5 циклуса предавања за ширу немедицинску јавност. Тематика се односила на превенцију и лечење рака, ендокринологију, на поремећаје изазване лековима, на превенцију и рано откривање хроничних болести. Ова предавања су анишла на велико интересовање; присуствовало је увек више од 200 посетилаца. Ова активност ће се продужити и у време које је пред нама.

Од 2006. године Академија организује скупове намењене едукацији лекара. Тако су у току ове године одржана 2 скупа: један у Београду, један у Новом Саду са темом: Превенција и рано откривање хроничних болести. Ово саветовање је намењено лекарима опште медицине и породичне медицине. Сва предавања угледних чланова Академије су штампана пре скупа и подељена свим учесницима, да им ова књига буде доступна у свакодневном раду.

Пре више од 5 година усвојена је одлука о формирању стручне библиотеке Академије медицинских наука. Сви чланови Академије уступили су библиотеци своје монографије, уџбенике и књиге, а и многи лекари су уступили своје вредне књиге и старе медицинске публикације. Библиотека је сваким даном све богатија. Већ сада има преко 1000 библиотечких јединица са 250 књига.

Неопходно је поменути и издавачку делатност Академије. Године 1976. одштампана је моноградија ''Биографије чланова'' која је обухватила све чланове: редовне ванредне, иностране и почасне од оснивања до 1996. Године 2001. објављена је монографија ''Бографије чланова-Суплемент 1'', а ове 2006. ''Бографије чланова-Суплемент 2'', која обухвата временски период од 2002. до 2006. године. Ове монографије су вредно сведочанство о раду Академије и предствављају значајан прилог историји српске медицинске науке у последњих 30 година.

Од 2001. године Академија издаје ''Информатор'' који се дистрибуира свим члановима као и институцијама и појединцима који показују интерес за рад Академије. Поред основних података о самој Академији: чланство, органи, Научно веће, Председништво, научне групе у Информатору је и извештај за претходну годину, као и план рада за текућу годину. У информатору је и адресар свих чланова Академије.

Да бисмо комплетно представили рад Академије од оснивања до данашњих дана штампана је монографија ''Прилог историји Академије медицинских наука Српског лекарског друштва 1976-2006''. Аутор је проф. др Коста Костић. Ово значајно дело не само да на један приступачан начин, јасан, али и свеобухватан начин даје слику рада Академије. Указује се на почетна лутања, на деценије успешног рада, на место Академије у српској медицини на прелазу из XX у XXI век. У монографији су наведене теме и учесници свих предавања, научних скупова, симпозијума и округлих столова, ( као и научних пројеката на којима се успешно радило.)

Тридесетогодишње постојање, рад и резултати рада показују да је ова Академија потребна медицинској науци и струци, да је перспектива њеног развоја извесна, да ће она бити стожер око кога се окупља велики број највиђенијих и најугледнијих лекара и стоматолога. Верујемо да ће се њена делатност ширити, уводиће се нове форме рада, што ће све бити у циљу унапређења науке и струке. При томе ће Академија тежити да одржи и прошири сарадњу и са другим сличним струковним академијама у земљи и иностранству, а најпре са Српском академијом наука и уметности, која остаје увек Alma mater српске науке.

1. новембар 2006. године
Београд

Председник Академије
Проф. др Радмио Јовановић