|
Преузмите Adobe Reader кликом на горњу иконицу
|
 |
Aкадемија медицинских наука
Српског лекарског друштва
In Memoriam
|
| 2007 | | КОВИЉКА ДРНДАРСКИ
1922-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од 1992. Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1977. Била је дугогодишњи управник Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду. Председник друштва микробиолога Србије и Југославије и први председник Микробиолошке секције СЛД. |
| | МИЛОШ ЈАНИЋИЈЕВИЋ
1947-2007
| Ванредни члан Академије медицинских наука од 2000. Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1997. Био је директор Института за неурохирургију Клиничког центра Србије. Посебно се бавио лечењем дечјег хидроцефалуса и тумора мозга. Аутор и коаутор неколико монографија и уџбеника и преко 100 радова објављених у домаћим и међународним часописима. Био је члан СЛД, председник Етичког кометета СЛД, генерални секретар Удружења неуролога Југославије и члан бројних интернационалних удружења неурохирурга. Био је члан уређивачког одбора часописа „Acta infectоlogica Iugоslavica“ и „Клиничка и експериментална неурологија“. Добитник Октобарске награде града Београда. |
| | КОСТА КОСТИЋ
1930-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од 1992. Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1987. Био је начелник Одељења Института за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије и шеф Катедре нуклеарне медицине. Био је председник Хематолошке и Секције нуклеарне медицине СЛД, члан председништва СЛД, члан бројних интернационалних удружења и уређивачких одбора националних и интернационалних часописа. Носилац више диплома и признања, Повеље СЛД, Ордена рада са сребрним венцем и Ордена рада са златним венцем. |
| | ИЛИЈА НАГУЛИЋ
-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од 1976. Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду. Био је члан СЛД, Удружења неуролога Југославије и члан бројних националних и интернационалних удружења неурохирурга и неуролога. Добитник бројних награда и признања. |
| | ДРАГОШ НЕДЕЉКОВИЋ
1923-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од 1988. Редовни професор Стоматолошког и ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1976. Био је Начелник Хируршке клинике Клиничког центра Звездара (1976-1988). Бавио се општом и кардиваскуларном хирургијом. Аутор и коаутор четири монографија и 100 радова објављених у домаћим и међународним часописима. Био је члан СЛД, председник хируршке секције СЛД, и члан неколико домаћих и међународних удружења хирурга. Одликован Оредном рада са златним венцем. |
| | ЦВЕТКО РАКИЋ
1922-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од 1976. Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1975. Био је начелник одељења Специјалне ортопедске болнице Бањица. Бавио се ортопедском хирургијом и спортском трауматологијом. Аутор шест монографија и преко 100 радова објављених у домаћим и међународним часописима. Био је члан СЛД, председник Хируршке научне групе Академије, генерални секретар и потпредседник СЛД и члан многих домаћих и међународних стручних удружења. Био је члан уређивачког одбора часописа “Српски архив” и “Acta orthopedica Iugoslavica” Одликован орденом рада. Добитник медаље Фрејка и Плакете ЦИТО (Москва). |
| | ПАВЛЕ СТОШИЋ
1923-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од 1976. Редовни професор Стоматолошког факултета Универзитета у Београду од 1971. Био је управник Клинике за дечју и превентивну стоматологију. Аутор уџбеника, члан редакционог одбора «Лекарског приручника» и аутор преко 100 радова објављених у домаћим и међународним часописима. Био је члан СЛД, председник Научне групе за превентивну медицину Академије, председник Секције за дечју и превентивну стоматологију СЛД и председник Југословенског удружења за дечју и превентивну стоматологију и члан многих домаћих и међународних стручних удружења. Добитник Награде СЛД за научноистраживачки рад и више других признања. Одликован Орденом заслуга за народ, Орденом рада са златним венцем. |
| | СЛОБОДАН ДОДИЋ
1928-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од 1990. Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1991. Био је директор Клинике за професионалне болести и генерални директор Института. Члан Удружења за радиолошку заштиту Србије и СРЈ и Међународног одбора за азбест СФРЈ. Члан уређивачког одбора часописа Српски архив. Добитник више похвала, плакета и захвалница. Одликован Орденом рада са златним венцем |
| | БЛАГОЈЕ ГРКОВИЋ
1928-2007
| Редовни члан Академије медицинских наука од њеног оснивања 1976. и њен генерали секретар од 1986-1990. Редовни професор Војномедицинске академије од 1982. и начелник Стоматолошке клинике ВМА. Био је потпредседник и председник Стоматолошке секције СЛД, члан редакције часописа Војносанитетски преглед. Добитник више медаља и одликовања. Одликован Оредном рада са црвеном заставом, Оредном југословенске заставе са лентом и Орденом за војничке заслуге са златним мачевима. |
| |
| 2006 | | ВЕРА МУДРИЋ
1924-2006 | | РАТКО КАЉОВИЋ
1915-2006 | | МИЛОЈЕ ДЕВЕЧЕРСКИ
1922-2006 | | РУДИ ДЕБИЈАЂИ
1920-2006 | |
| 2005 | | КОНСТАНТИН БРАНКОВАН
1916-2005 
| Редовни члан Акaдемије медицинских наука Српског лекарског друштва од оснивања 1976. године и почасни члан Академије од 1981. године. Председник Академије од 1979-1981. |
|
Редовни професор Војномедицинске академије од 1969. Редовни професор Стоматолошког факултета Универзитета у Београду од 1974. године. |
|
Начелник Института за патологију и судску медицину Војномедицинске академије од 1957-1977, када је пензионисан. Дао је велики допринос организацији и развоју патологије и судске медицине у ВМА, а посебан научни допринос у о бласти патологије ендокриних жлезда и централног нервног система. |
|
Био је потпредседник СЛД, председник Суда части СЛД, Комисије за примаријат СЛД. |
|
Био је оснивач Удружења канцеролога Југославије, председник Секције за патолошку анатомију и члан Управног одбора Ендокиринолошке секције. Члан редакција Зборника Војномедицинске академије, часописа Српски архив . Чан Савета СР Србије за здравље и социјалну политику. |
|
Одликован Орденом рада са златним венцем, Орденом рада за војне заслуге II и III реда, Орденом заслуга за народ са сребрном звездом, Одреном Народне армије са сребрном звездом, Орденом за војне заслуге са великом звездом и Орденом рада са црвеном заставом. |
|
Добитник је бројних захвалница и признања. |
| | ЉУБИЦА СПЕВАК - МАРИНКОВИЋ
1920-2005
| Редовни члан Акaдемије медицинских наука Српског лекарског друштва од њеног оснивања 1976. године. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду од 1978. |
|
Као пионир медицинске субспецијализације алергологије у Војводини дала је велики допринос формирању првих стручњака из ове дисциплине у Покрајини. Била је продекан за наставу (1969/70), шеф Одсека за алергијске болести, а затим начелник Пулмолошког, касније Одењеља за клиничку имунологију и алергологију. |
|
После реорганизације здравствене службе у Новом Саду прелази у Институт за плућне болести у Сремској Каменици где ради до пензионисања. Посебно велики допринос дала је својим исраживањима плућних алергијских болести код радника у кудељарској индустрији. |
|
Оснивач је Алерголошке секције ДЛВ-СЛД и њен први председник, а касније почасни члан. |
|
Била је потпреседник Покрајинског одбора СЛД за Војводину и дугогодишњи члан Уредништва часописа Српски архив. Почасни члан Удружењаимунолога и алерголога Југославије (1988). |
|
Добитник је бројних признања и награда. |
| | МИЛОШ БЕКЕРУС
1923-2005
| Редовни члан Акaдемије медицинских наука Српског лекарског друштва од1984. године. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1981. |
|
Начелник службе радиотерапије у Радиолошком институту Института за онкологију и радиотерапију у Београду. Шеф катедре за радиологију и нуклеарну медицину Медицинског факултета у Београду. |
|
Као један од оснивача радиотерапије у петходној Југославији био је консултант и супервизор радиотерапијске службе у Сарајеву, Кладову, Новом Саду и Нишу. |
|
Био је председник Секције за радиологију и нуклеарну медицину и потпредседник Канцеролошке секције СЛД, члан Уређивчког одбора часописа Српски архив, Zentralblatt fur die gesammte Radiologie (Xајделберг) и Radiologia-Radioptherapia (Берлин). |
|
|
| | БОРИША СТАРОВИЋ
1940-2005
| Редовни члан Акaдемије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2004. |
|
Редовни професор Медицинског факултетаУниверзитета у Сарајеву од 1988. |
|
Био је један од оснивача и први директор Клинике за реконструктивну и пластичну хирургију Универзитетског медицинског центра Сарајево (1978) и оснивач одељења хирургије шаке. |
|
Првог дана рата у БиХ био је жртва атентата и након санирања повреда провео је 400 дана у заточеништву. По изласку из Сарајева (1993) постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета Републике Српске у Сарајеву па је ревитализовао Медицински и Стоматолошки факултет у Србињу. |
|
У развој ових факултета уложио је све своје знање, искуство и неисцрпну енергију. |
|
Био је ректор Универзитета Српско Сарајево (2002-2004). Дописни члан Академије наука Репиблике српске (1997) чији је био генерални секретар (1998-2000) и потпредседник од 2003. |
|
Био је члан Председништва Југословенског удружења за пластичну хирургију, члан Удружења ортопедске хирургије Југославије, генерални секретар Друштва љекара БиХ . |
|
Од 2002. је био члан државне комисије БиХ и Координатор УНЕСКО-а за Југоисточну Европу. |
|
Добитник је Повеље хуманости, награде Хипократ и Велики печат Коморе доктора медицине Републике Српске. |
| |
| 2004 | | ВЕРА ПАВЛОВИЋ-КЕНТЕРА
1927-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1979. и њен генерални секретар од 1990. до 1996. Редовни професор Природно-математичког факултета у Београду од 1983. |
|
Научни саветник Института за медицинска исраживања од 1975. у ком је основала лабораторију за експерименталну хематологију и поставила основе експерименталне хематологије у нашој земљи. |
|
Организовала наставу из експерименталне хематологије на Природно-математичком факултету у Београду. |
|
Највећи део свог истраживачког рада посветила изучавању регулације еритропоезе, области у којој је забележила више оригиналних резултата. Била је члан СЛД од 1951. године, члан и председник Секције за хематологију и трансфузиологију, члан Удружења хематолога Југосалвије и International Society for Еxperimental Haematology. |
|
Била је члан редакционог одбора часописа “Билтен за хематологију” и часописа ExperimentalHematology. |
|
Добитник је награде за научно истраживачки рад СЛД за 1989. |
| | ЗОРА РАДУЈКОВ
1919-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од оснивања 1976. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду од 1984. |
|
Управник Завода за патолошку физиологију и лабораторијску дијагностику до одласка у пензију 1985.године. |
|
У области патолошке физиологије клиничког смера посебан допринос је дала унапређењу дијагностике поремећаја хемостазе и коагулације. Основала је савремену лабораторију за поремећаје липида. |
|
Била је председник и један од оснивача Секције за цитологију Покрајинског СЛД-ДЛВ, члан председништва ДЛВ. |
|
Добитник је Повеље и спомен диломе Медицинског факултета у Новом Саду. |
|
Одликована оредном рада са сребрним венцем, Орденом заслуга за народ са сребним зрацима, орденом Републике са сребрним венцем. |
| | ЈОВАН ПАВЛОВИЋ
1922-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1979. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1980. |
|
Шеф респираторног центра Инфективне клинике Медицинског факултета у Београду до пензионисања 1987. |
|
Највећи допринос дао је у лечењу болесника са акутном респираторном инсуфицијенцијом како у стручном тако и у педагошком и научном домену. |
|
Организовао је Токсиколошки центар Инфективне клинике у Београду. |
|
За време епидемије вариоле руководио карантинском болницом у Београду. |
|
Био је члан председиништва Академије медицинских наука СЛД, председник Секције за инфективне болести СЛД, члан Душтва инфектолога. |
|
Добио је Златну плакету Медицинског факултета у Београд. Одликован је Орденом рада са златним венцем. |
| | МИЛЕНКО ЛАЛИЋ
1922-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1988. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1984. |
|
Начелник службе Интерне клинике Б, председник колегијално пословодног органа ове клинике (1980–82), начелник одељења Института зa дигестивне болести Универзитетског клиничког центра до одласка у пензију 1988. Основна област његовог стручног и научног рада било је проучавање морфолошких и функционалних поремећаја у улкусној болести и могућности њихове оптималне дијагностике. |
|
Међу првима је применио методе флексибилне ендоскопије и био оснивач једне од првих ендоскопских јединица у нас. Значајан допринос дао је у области неурохуморалне регулације желудачне секреције. |
|
Био је председник научног већа Академије медицинских наука СЛД, председник Српског лекарског друштва (1981-82), члан преседништва Савеза лекарских друштава Југославије, један од оснивача Гастроентеролошке секције СЛД и Удружења гастроентеролога Југославије. Члан уређивачког одбора часописа “Медицински подмладак”, “Гастроентеролошки архив” и “Acta Medica Iugoslavica”. |
|
Добитник дипломе Савеза лекарских друштава Југославије, Спомен-плакете Медицинског факултета у Београду, повеље СЛД. Одликован Орденом рада са златним венцем 1987. |
| | ЗОРАН РОЛОВИЋ
1929-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1988. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1984. |
|
Директор Института за хематологију Клиничког центра Србије од 1984. до одласка у пензију 1994. |
|
Основао је лабораторију за хемостазу и лабораторију за цитогенетику и био један од оснивача дељења за хематологију Интерне клинике Б. У свом клиничком и истраживачком раду показао изузетно разумевање сложених порeмећаја хемостазе и из ове области као и области цитогенетике леукемија објавио је више оригиналних и изузетно значајних резултата. Био је председник Секције за хематологију СЛД, почасни председник Удружења за хемостазу и тромбозу Југолавије, члан International Society of Hematology, члан уредништва часописа “Српски архив” , “Билтена за хематологију” и “Experimental Hematology”. |
|
Одликован Орденом заслуга за народ са сребрном звездом. |
|
|
| | МАКСИМИЛИЈАН КОЦИЈАНЧИЋ
1941-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1994. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1992. |
|
Управник Клинике за интерну медицину Клиничко-болничког центра “Др Драгиша Мишовић” од 1984. |
|
Посебан допринос у области кардиологије дао је изучавању хипертензије и био инцијатор оснивања Лиге за хипертензију у нашој земљи. Значајан је и његов допринос афирмацији клиничке фармакологије у нас. Као председник Интернистичке секције обновио послe вишедеценијске паузе одржавање конгреса интерне медицине. Био је председник Кардиолошке секције СЛД, члан Удружења кардиолога Југославије и International Society of Hypertension. |
|
Био је члан редакције часописа “Top medicine” и уредник часописа “Кардиологија”. |
| | ПЕТАР СИМИЋ
1927-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1992. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1978. |
|
Директор Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију. |
|
Превасходно се бавио ортопедским лечењем обољења и повреда кичменог стуба. |
|
Основао Одељење за вертебрологију и увео велики број нових и оригиналних метода за решавање ових болести. Поред свог изузeтног доприноса вертебрологији био је и талeнтован сликар који је своје пејсаже приказао на неколико самосталних изложби. |
|
Био је члан Хируршке секције СЛД, Међународног удружења хирурга и трауматолога и члан редакционог одбора часописа “Српски архив”. |
| | ПЕТАР КОРОЛИЈА
1925-2004
| Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1984. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1984. |
|
Први и дугогодишњи руководилац геријатријског одељења Клинчко-болничког центра Звездара. |
|
Начелник Интерне клинике КБЦ Звездара до одласка у пензију 1990. Зачетник геријатрије, посветио је развоју ове гране интерне медицине готово цео свој радни век радећи на унапређењу организације службе, едукације кадрова и научне делатности у овој области. |
|
Интерниста широког знања непрекидно је пратио развој свих грана интерне медицине али се ипак посебно бавио гастроентерологијом и хепатологијом у геријатрији. Председник СЛД (1983-87) и председник Интернистичке секције СЛД, почасни члан Геронтолошког друштва Бугарске. |
|
Био је члан уредништва пибликације “Геронтолошки зборник”. |
|
Награђен наградом “Др Симо Милошевић”. Одликован Орденом рада са црвеном заставом. |
|
|
| | ПРЕДРАГ КАЛИЧАНИН
1927-2004
| Редовни члан Акaдемије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1994. |
|
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1985. |
|
Начелник научно-истраживачког одељења и председник колегијално пословодног одбора (1978-83) Института за ментално здравље у Београду. Током пет деценија свог рада у области психијатрије дао је изузетан допринос развоју социјалне психијатрије, оснивању и развоју психијатрије катастрофа, реорганизацији азила и модернизацији психијатријских болница. |
|
Био је консултант Одељења за ментално задравље Светске здравствне организације, директор програма “Заштита менталног здравља избеглица “. Био је председник српско-грчког психијатријског удружења, председник Психијатријске секције СЛД, члан председништва Југословенског удружења за психијатрију,главни и одговорни урдник часописа “Психијатрија данас”. |
|
Добитник награде ''Др Симо Милошевић''. |
|
Одликован орденом заслуга за народ, Орденом братства и јединства са сребном звездом. |
| |
|
|
Статут СЛД-а
