Др Радоје Чоловић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, рођен је у Југову, Пљевља 25.01.1944. године. У Пљевљима је са одличним успехом завршио основну школу и гимназију.

       Медицински факултет у Београду уписао је школске 1963/64, четири пута је награђиван за успех на студијама. Дипломирао је 1968. године са просечном оценом 9,81 и, као најбољи дипломирани студент медицине и стоматологије у Србији, добио је годишњу награду СЛД 22. априла 1969, када је постао члан СЛД.

       Лекарски стаж обавио је 1969. године на клиникама Медицинског факултета у Београду и болници “Др Драгиша Мишовић”. Војни рок одслужио је 1970. године, потом је шест месеци радио у Банатском Карађорђеву као лекар опште праксе и 14 месеци у својству клиничког лекара на хируршком одељењу Клиничке болнице града Београда.

       Од априла 1972. био је запослен на Другој хируршкој клиници, где је специјализирао општу хирургију. Специјалистички испит положио је са одличним успехом 1976. године, пред комисијом којој је председавао проф. др Војислав К. Стојановић.

      Током 1978. године био је на краћим усавршавањима из кардиопулмоналне перфузије у Женолијеу и у Лондону. У периоду 1981-82. се као стипендиста Британског савета стручно усавршавао у Великој Британији, код М. Најта, Лорда Смита од Марлоа и Л.Х. Блумгарта (M. Knight, Lord Smith of Marlow i L.H. Blumgart), супспецијализиравши хирургију јетре, жучних водова и панкреаса. Потом је у више наврата био у тромесечним боравцима у болницама Hammersmith Hospital, King's College Hospital i St George's Hospital. Похађао је 12 последипломских курсева из хепатобилиопанкреатичне хирургије у Imperial College School of Medicine у Лондону.

       Докторирао је 1983. године на тему “Узроци хемолизе у екстракорпоралном крвотоку и превенција”. У звање асистента изабран је 1978, доцента 1985, ванредног професора 1990, да би у звање редовног професора био уведен 1995. године. Од 1987. године био је начелник IX одељења Прве хируршке клинике, а од октобра 1999. до априла 2001. био је директор Клинике. Од марта 2001. до краја 2002. био је шеф катедре хирургије на Медицинском факултету. Ванредни је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1996, а редовни од јуна 2000. Добитник је награде СЛД за научноистраживачки рад за 2000. годину. За члана Научног друштва Србије изабран је 2002, а за дописног члана САНУ 2003. године.

        Члан је Српског лекарског друштва 40 година. У више наврата биран је за члана Управног одбора Хируршке секције СЛД, а 12 година провео је на месту њеног секретара. У периоду 2000-2004. врши дужност председника Секције, након чега је изабран за њеног почасног председника. Члан је међународних хируршких друштава: Интернационалног удружења хирурга и гастроентеролога (IASGO), Интернационалног колегијума дигестивних хирурга (CICD), Европског удружења дигестивних хирурга (EDS) и Међународног хепатобилиопанкреатичног удружења (IAHPB). Члан је уредништва часописа Acta Chirurgica Iugoslavica, Српски архив за целокупно лекарство, Војносанитетски преглед и Archive of Gastroenterohepatology.

         Публиковао је више од 400 научностручних радова. Одржао је 162 предавања, од чега 116 на састанцима СЛД, укључујући уводна предавања на конгресима и симпозијумима. Аутор је књига:„Хирургија билијарног тракта“ (Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), „Хирургија панкреаса“ (Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), „Педесет година хируршке секције Српског лекарског друштва“ (Просвета, 2000). Аутор је и главни уредник књиге „Хроника хирургије у Србији“ (Просвета, 2002) и бројних прилога у II, III и IV волумену „Наставника Медицинског факултета у Београду“, а коаутор наслова „Слезина“(Завод за уџбенике и наставна средства, 1997) и „Венски тромбоемболизам у хирургији“(Завод за уџбенике и наставна средства, 2000). Написао је и више од 20 поглавља у разним књигама и уџбеницима.