Srpsko lekarsko drustvo   Српско лекарско друштво
...учитавање текућег датума и времена..
Линкови
Контакт
    Питања и сугестије
    Упишите се у mailing листу
    Почетна страна
    Како постати члан!
    Информатор 2011.
    Академија медицинских наука
    Друштво лекара Војводине
    Друштво лекара
    Косова и Метохије

    Srpsko lekarsko drustvo


    Преузмите Adobe Reader кликом на горњу иконицу

     СРПСКИ АРХИВ

    Главни и одговорни уредник: прим.др Мирјана Лапчевић
    Адреса: Београд, Српско лекарско друштво, Џорџа Вашингтона 19/1
    Телефон: +381 11 3245 - 149
    E-mail: srparhiv@bvcom.net
    www: www.srp-arh.rs

    ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
    Према одлуци Уредништва часописа "Српски архив за целокупно лекарство" од 17. јануара 2006. године, сва кореспонденција у вези с радовима који се предају за штампу, који су у процедури, односно који ће бити објављени у часопису или одбијени за штампу обавља се искључиво и једино писаним путем, тј. писмом или електронском поштом (e-mail), никако не телефоном или доласком у Уредништво. Радови се, наравно, и даље шаљу препорученом пошиљком на доленаведену адресу. Моле се сви аутори радова и сарадници да поштују ову одлуку. Адреса Уредништва: Српско лекарско друштво Уредништво часописа "Српски архив" ул. Џорџа Вашингтона 19 11000 БЕОГРАД E-mail адресe: srparhiv@bvcom.net srparhiv@eunet.yu Захваљујемо свима на сарадњи и разумевању. Уредништво часописа "Српски архив за целокупно лекарство" У Београду, 18. 1. 2006.
    Илустрације

    Историјат листа "Српски Архив"

       Августа 1874. године, из штампе ће изаћи Српски архив за целокупно лекарство, свакако један од ретких стручно медицинских часописа који је у то време штампан у Европи, а сигурно први стручни часопис који је штампан ћирилицом. Идеја непрестано везана за појаву овог часописа, зачета је још на првом претходном састанку са циљем "... да се пре свега разгледа питање, како о материјалним и умним средствима, која би имали на располагању, тако и о могућој готовости чланова да се зачне научно књижевни рад...".

       Рад на издавању и појави "Српског Архива за целокупно лекарство" - нашег најстаријег стручног часописа, практично је почео истог тренутка када је основано Друштво. Заслуга за ово, такође припада др Владану Ђорђевићу тадашњем секретару Друштва, који ће држећи се своје идеје "...да тражи државну субвенцију..." 26. маја 1873. године упутити писмо Министру просвете и вера у којем истиче:

    "... Друштво нема чиме да публикује резултате свога научног рада, а то ће рећи, баш оно чиме би радња Српског Лекарског Друштва постала баш корисна не само његовим члановима, него и широким круговима, дакле њена књижевна страна не може да се развије. Стога Српско Лекарско Друштво, моли Вас Г. Министре да би му изволили израдити државну помоћ за књижевну половину његовог рада...".

       Резултат ове молбе, на предлог два министра: Унитаршњих дела и Финансија "...као надлежних за државну помоћ..." обавестили су да је

    "...Милан Обреновић IV по милости Божијој а вољи народа Књаз Србски, решио да Српско Лекарско Друштво у Београду може беслатно штампати у Државној књигопечатнији свој орган Српски лекарски архив...".


    УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМАЊЕ РАДА

       Српски архив за целокупно лекарство је часопис Српског лекарског друштва основан 1872. године, у којем се објављују радови чланова Српског лекарског друштва, претплатника часописа и чланова других друштава медицинских и сродних струка. Часопис објављује: оригиналне радове, саопштења, приказе болесника, прегледе из литературе, радове из историје медицине, радове за праксу, извештаје с конгреса и стручних састанака, стручне вести, приказе књига и дописе за рубрике Сећање, In memoriam и Promemoria, као и коментаре и писма Уредништву у вези с објављеним радовима.

       Приспели рукопис Уређивачки одбор шаље рецензентима ради стручне процене. Уколико рецензенти предложе измене или допуне, копија рецензије се доставља аутору с молбом да унесе тражене измене у текст рада или да аргументовано образложи своје неслагање с примедбама рецензента. Коначну одлуку о прихватању рада за штампу доноси главни и одговорни уредник.

       За објављене радове се не исплаћује хонорар, а ауторска права се преносе на издавача. Рукописи и прилози се не враћају. За репродукцију или поновно објављивање неког сегмента рада публикованог у Српском архиву неопходна је сагласност издавача.

       Часопис се штампа на српском језику, ћирилицом, са кратким садржајем преведеним на енглески језик. Радови страних аутора се штампају на енглеском језику са кратким садржајем на српском и енглеском језику.

    ОПШТА УПУТСТВА

    Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, латиницом, са двоструким проредом, искључиво фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати са левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol.

    С обзиром на то да се рад куца латиницом, а чланак у часопису штампа ћирилицом, важно је да се у једном примерку рукописа који се предаје за штампу црвеном оловком подвуку речи (фразе, називи, скраћенице итд.) које ће остати у латиници (нпр. јединице мера, називи лекова, хемијске формуле, скраћенице које потичу од страних израза и слично).

    Рукопис рада доставити одштампан једнострано на белој хартији формата А4 у три примерка. Странице нумерисати редом у оквиру доње маргине, почев од насловне стране. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то оним редоследом којим се појављују у тексту.

    Насловна страна. На посебној, првој страници рукописа треба навести следеће:
    · наслов рада без скраћеница;
    · пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима;
    · званичан назив установа у којима аутори раде и место, и то редоследом који одговара индексираним бројевима аутора;
    · уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив састанка, место и време одржавања;
    · на дну странице навести име и презиме, контакт-адресу, број телефона, факса и e-mail адресу једног од аутора ради кореспонденције.

    Ауторство. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на:
    · битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата,
    · планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја,
    · у завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

    Аутори треба да приложе опис доприноса у рукопису за сваког коаутора појединачно. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у захвалници с описом њиховог рада, наравно, уз писани пристанак.

    Кратак садржај. Уз оригинални рад, саопштење, приказ болесника, преглед из литературе, рад из историје медицине и рад за праксу, на посебној страници треба приложити кратак садржај рада обима 200-300 речи.

    За оригинале радове кратак садржај треба да има следећу структуру: увод, циљ рада, метод рада, резултати, закључак. Сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи Увод, Циљ рада, Метод рада, Резултати, Закључак. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности.

    Кључне речи. Испод кратког садржаја навести кључне речи (од три до шест). У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://gateway.nlm.nih.gov).

    Превод на енглески језик. На посебној страници откуцати наслов рада на енглеском језику, пуна имена и презимена аутора, називе установа на енглеском језику и место.

    На следећој страници приложити кратак садржај на енглеском језику (Abstract) са кључним речима (Key words), и то за радове у којима је обавезан кратак садржај на српском језику, који треба да има 200-300 речи.

    За оригиналне радове апстракт на енглеском треба да има следећу структуру: Introduction, Objective, Method, Results, Conclusion. Сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи.

    За приказе болесника апстракт на енглеском треба да садржи следеће: Introduction, Case outline, Conclusion. Сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи.

    Превести називе табела, графикона, слика, схема, целокупни српски текст у њима и легенду.

    Структура рада. Сви поднаслови се пишу великим словима и болдовано.

    Оригинални рад треба да има следеће поднаслове: увод, циљ рада, метод рада, резултати, дискусија, закључак, литература.

    Приказ болесника чине: увод, приказ болесника, дискусија, закључак, литература. Не треба користити имена болесника, иницијале или бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама.

    Преглед из литературе чине: увод, одговарајући поднаслови, закључак, литература. Прегледне радове из литературе могу објављивати само аутори који наведу најмање пет аутоцитата (референце у којима су или аутори или коаутори рада).

    Текст рукописа. Користити кратке и јасне реченице. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.

    За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају трговачким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља као експонент или као индекс (нпр. 99Tc, IL-6, О2, Б12, CD8).

    Скраћенице. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у кратком садржају, али ако су неопходне, сваку скраћеницу поново објаснити при првом навођењу у тексту.

    Децимални бројеви. У тексту рада децималне бројеве писати са зарезом, а у апстракту на енглеском, затим табелама, на графиконима и другим прилозима, будући да се и у њима наводи и превод на енглеском језику, децималне бројеве писати са тачком (нпр. у тексту ће бити 12,5±3,8, а у табели 12.5±3.8). Кад год је могуће број заокружити на једну децималу.

    Јединице мере. Дужину, висину, тежину и запремину (волумен) изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм – kg, литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

    Обим рукописа. Целокупни рукопис рада – који чине насловна страна, кратак садржај, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, фотографије, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и кратак садржај на енглеском језику – мора износити за оригинални рад, саопштење и преглед из литературе до 5.000 речи, за приказ болесника до 2.000 речи, за рад из историје медицине до 3.000 речи, за рад за праксу до 1.500 речи; радови за остале рубрике морају имати до 1.000 речи.

    Провера броја речи у документу може се извршити у програму Word кроз подмени Tools–Word Count или File–Properties–Statistics.

    Табеле. Табеле се означавају арапским бројевима по редоследу навођења у тексту, са називом на српском и енглеском језику. Табеле радити искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. У једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику – никако не правити две табеле са два језика! Користити фонт Times New Roman, величина слова 12 pt, са једноструким проредом и без увлачења текста.

    Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле на српском и енглеском језику.

    Сваку табелу одштампати на посебном листу папира и доставити по један примерак уз сваку копију рада (укупно три примерка табеле за рад који се предаје).

    Фотографије. Фотографије се означавају арапским бројевима по редоследу навођења у тексту, са називом на српском и енглеском језику. За сваку фотографију доставити три примерка или три сета у одвојеним ковертама. Примају се искључиво оригиналне фотографије (црно-беле или у боји), на сјајном (глатком, а не мат) папиру, по могућству формата 9×13 cm или 10×15 cm.

    На полеђини сваке фотографије ставити налепницу. На њој написати редни број фотографије и стрелицом означити горњи део слике. Водити рачуна да се фотографије не оштете на било који начин.

    Фотографије снимљене дигиталним фотоапаратом доставити на CD и одштампане на папиру, водећи рачуна о квалитету (оштрини) и величини дигиталног записа. Пожељно је да резолуција буде најмање 150 dpi, формат фотографије 10×15 cm, а формат записа *.JPG. Уколико аутори нису у могућности да доставе оригиналне фотографије, треба их скенирати као Grayscale са резолуцијом 300 dpi, у оригиналној величини и снимити на CD.

    Фотографије се могу објавити у боји, али додатне трошкове штампе сноси аутор.

    Графикони. Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе линковати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима по редоследу навођења у тексту, са називом на српском и енглеском језику. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman, на српском и енглеском језику.

    Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона на српском и енглеском језику.

    Сваки графикон одштампати на посебном листу папира и доставити по један примерак уз сваку копију рада (укупно три примерка за рад који се предаје).

    Схеме (цртежи). Схеме радити у програму Corel Draw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, на српском и енглеском језику, величина слова 10 pt.

    Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме на српском и енглеском језику.

    Сваку схему одштампати на посебном листу папира и доставити по један примерак уз сваку копију рада (укупно три примерка за рад који се предаје).

    Захвалница. Навести све оне који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

    Литература. Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу из литературе, у којем је дозвољено да их буде до 50. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%.

    Избегавати коришћење апстракта као референце, а апстракте старије од две године не цитирати. Референце чланака који су прихваћени за штампу треба означити као "у штампи" (in press) и приложити доказ о прихватању рада.

    Референце се цитирају према тзв. ванкуверским правилима (Ванкуверски стил), која су заснована на форматима која користе National Library of Medicine и Index Medicus. Наслове часописа скраћивати такође према начину који користи Index Medicus (не стављати тачке после скраћеница!). За радове који имају до шест аутора навести све ауторе. За радове који имају више од шест аутора навести прва три и et al. Странице се цитирају тако што се наведе почетна страница, а крајња без цифре или цифара које се понављају (нпр. од 152. до 157. странице наводи се: 152-7).

    Приликом навођења литературе треба се придржавати поменутог стандарда, јер је то врло битан фактор за индексирање приликом класификације научних часописа. Правилним навођењем литературе Српски архив би добио на квалитету и боље би се котирао на листи светских научних часописа.

    Примери:
    1. Чланак у часопису:
    Maisch B, Seferovic PM, Ristic AD, et al. Guidelines on the diagnosis and management of pericardial diseases. Executive summary. Eur Heart J 2004; 25(7):587-610.

    2. Поглавље у књизи:
    Maisch B, Ristic AD, Funck R, et al. Dilated cardiomyopathies and congestive heart failure. In: Singal PK, Dixon IMC, Kirshenbaum LA, Dhalla NS, editors. Cardiac Remodeling and Failure. Boston-Dordrecht-London: Kluwer Academic Publishers; 2003. p.35-65.

    3. Књига:
    Seferovic PM, Spodick DH, Maisch B, editors, Maksimovic R, Ristic AD, assoc. editors. Pericardiology: Contemporary Answers to Continuing Challenges. Beograd: Nauka; 2000.

    За начин навођења осталих варијетета чланака, књига, монографија, других врста објављеног и необјављеног материјала и електронског материјала погледати посебно издање Српског архива из 2002. године под називом Једнообразни захтеви за рукописе који се подносе биомедицинским часописима, Srp Arh Celok Lek 2002; 130(7-8):293-300.

    Пропратно писмо. Уз рукопис обавезно приложити писмо које су потписали сви аутори, а које треба да садржи:
    · изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, и
    · изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства.

    Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

    Чланарина и претплата. Да би рад био објављен у часопису СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО, сви аутори морају бити чланови Српског лекарског друштва и претплатници на часопис. Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату за годину у којој се рад предаје као доказ о уплатама.

    Додатне информације о чланарини и претплати могу се добити на бројеве телефона 011/3246-829 и 011/3234-450.

    Слање рукописа. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају се у три примерка, заједно са дискетом или диском (CD) на које је снимљен идентичан текст који је и на папиру. Рад се шаље препорученом пошиљком на адресу: Српско лекарско друштво, Уредништво часописа Српски архив, ул. Џорџа Вашингтона 19, 11000 Београд.

    У току је израда интернет презентације часописа која ће омогућити електронско слање рукописа и свих прилога.

    Напомена. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за писање рада за Српски архив знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет и редовност излажења часописа.

      Zvaničan sajt Srpskog lekarskog društva
    Powered by Boren